Random thing bring me old memories ♥

Zdravo svima. :)
Ne mogu da vam opisem koliko se bolje osecam od kada je vreme ovako divno. Jednostavno sunce sija, nema nigde oblaka. Bukvalno zraci pozitivnoscu, pa sam samim tim i ja pozitivna. Iako mi je ponekad previse vruce, samo se setim koliko sam bila negativna tokom oblacnih, hladnih i kisovitih dana i odmah zaboravim na vrucinu i tada pocnem da zaista uzivam u ovakvom vremenu! Kakvo je vreme kod vas?

Moj otac obicno uvek donese svasta nesto nakon sto se vrati svakog dana sa posla, posle 16:00. Uvek se obradujem slatkisima, grickalicama ili ledenim sokom koji bukvalno nestane u samo nekoliko sekunda. Ovog puta me je obradovao necim toliko nebitnim, lizalicom. Tu lizalicu sam stalno jela kada sam bila mala i znam da sam uvek kukala pred svim ljudima u marketu i valjala se itd... samo kako bi se majka smilovala i kupila mi jednu. Zato sada ponekad patim od bolova zuba ili zato ponekad imam karijes itd... Ali opet, to su uspomene koje me podsecaju na detinjstvo. Iako i dalje mogu nazvati ovaj moj deo zivota "detinjstvom', nekako se ne osecam vise kao dete. Bukvalno me svaka stvar iz dana kada sam bila mala podseca na detinjstvo i nekako osecam nostalgiju za tim dobom. Ne znam za vas, ali ja se sva raznezim kada razgledam slike. Uglavnom je to zato sto neke osobe koje sam mnogo volela, vise nisu sa mnom. Generalno mislim na mog dedu (sa oceve strane), kojeg sam mnogo volela i kojeg jos uvek volim mnogo, mnogo. Jako mi je tesko da pricam o tome, tako da cu sada samo preci na nesto drugo i nesto lepse.
Sigurna sam da ste svi nekada jelu ovakvu lizalicu:

Zar ne osecate nostalgiju za detinjstvom? Ja sam se juce bukvalno rasplakala. Kada smo mali, nemamo probleme, jednostavno uzivamo u zivotu kojeg jos nismo bili svesni. Uzivamo, igramo se, druzimo se. Zaista je detinjstvo najlepse doba zivota i tek sada to pocinjem da shvatam. Kada sam bila manja zelela sam da odrastem, a sada, sve bih dala da mogu da se bar na trenutak vratim u to doba. Zelim da se bar na trenutak vratim u vrtic i ponovo pojedem one divne cufte koje su spremale kuvarice za nas. Zelim da se ponovo igram dok se ne umorim, da nemam obaveze... Ali s druge strane, volim odrastanje. I mislim da je moj zivot za sada veoma lep. Znam da ce biti sve teze, ali takav je zivot. Ja iskreno smatram da posle smrti ima zivota. Mislim da je ovaj zivot kao neki test, i da bi otisli na neko bolje mesto, moramo ga proci. Ne znam da li ste primetili, ali zivot ponekad nije fer. Dobre osobe umiru dok oni losi i zlobni ljudi ostaju u zivotu. Mozda dobri ljudi umiru kako bi sto pre prosli taj test zvani zivot i otisli na neko bolje mesto. Iskreno, ja ovo govorim sama sebi kako bi se utesila. Jer zaista je tesko podneti bilo ciju smrt, pogotovo nekog svog bliznjeg. ♥
















Znam da post verovatno nije bas zanimljiv itd... Ali jednostavno sam htela da sa nekim podelim sve ovo. Nekako mi je najlakse da svoje emocije ispoljim ovde. Zato sam i otvorila ovaj blog. ♥

Nadam se da vam se dopada ovaj post. :*
Podelite sa mnom misljenja u komentarima. :)
P.S. Drzite mi palceve, veceras cu saznati da li sam upala u zeljenu sredju skolu. ♥

Instagram: @milicastanisic00
Facebook page: Style On First Place
We ♥ It: milica2000ms

Voli vas vasa,